1Зато овако вели Господ: ево, ја ћу походити Семају Неламљанина и сјеме његово, неће од њега нико остати у овом народу нити ће видјети добра што ћу ја учинити народу својему, говори Господ, јер казива одмет од Господа. 2 3Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи: 4Овако вели Господ Бог Израиљев говорећи: напиши у књигу све ријечи које ти говорих. 5Јер ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа својега Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховијем, и држаће је. 6И ово су ријечи које рече Господ за Израиља и Јуду. 7Јер овако вели Господ: чусмо вику од препадања, страха, а мира нема. 8Питајте, и видите, еда ли мушко рађа? зашто дакле видим гдје се сваки човјек држи рукама својима за бедра своја као породиља и у свијех се промијенила лица и поблиједјела? 9Јаох! јер је велик овај дан, није било такога, и вријеме је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње. 10Јер у тај дан, говори Господ над војскама, сломићу јарам његов с врата твојега, и свезе твоје покидаћу; и неће га више туђини нагонити да им служи. 11Него ће служити Господу Богу својему и Давиду цару својему, којега ћу им подигнути. 12Ти се дакле не бој, Јакове слуго мој, говори Господ, и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из даљне земље, и сјеме твоје из земље ропства твојега, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити. 13Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим; и учинићу крај свијем народима, међу које сам те расијао, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мјером, а нећу те оставити сасвијем без кара. 14Јер овако вели Господ: смртан је полом твој и рана твоја љута. 15Нема никога који би се примио твоје ствари да те лијечи, нема лијека који би ти помогао. 16Сви који те љубе заборавише те, не траже те, јер те ударих ударцем непријатељским, каром жестоким, за мноштво безакоња твојега, за силне гријехе твоје. 17Зашто вичеш ради ране своје, смртнога бола својега? за мноштво безакоња твојега, за силне гријехе твоје чиним ти то. 18Али сви који те прождиру, прождријеће се, и непријатељи твоји свиколики отићи ће у ропство, и који те газе, биће погажени, и све који те плијене, даћу их да се оплијене. 19Јер ћу те исцијелити, и ране ћу ти излијечити, говори Господ, јер те зваше отјераном: Сионом, којега нико не тражи. 20Овако вели Господ: ево, ја ћу повратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове; и град ће се сазидати на мјесту свом, и двор ће стајати на свој начин. 21И из њих ће излазити хвале и глас људи веселијех, јер ћу их умножити, и неће се умаљивати, и узвисићу их, и неће се понизити. 22И синови ће његови бити као прије, и збор ће његов бити утврђен преда мном, и походићу све који му чине силу. 23И кнез ће њихов бити од њих, и владалац ће њихов излазити исред њих; и даћу му да приступа, и приступаће к мени; јер ко је тај који се усуђује приступити к мени? говори Господ. 24И бићете ми народ, и ја ћу вам бити Бог. 25Гле, вихор Господњи, гњев, изићи ће, вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима. 26Неће се повратити жестоки гњев Господњи докле не учини и изврши што је наумио у срцу свом; напошљетку ћете разумјети то. 27 28У то вријеме, говори Господ, ја ћу бити Бог свијем породицама Израиљевијем, и они ће ми бити народ. 29Овако вели Господ: народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу. 30Одавна ми се јављаше Господ. Љубим те љубављу вјечном, зато ти једнако чиним милост. 31Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана, дјевојко Израиљева, опет ћеш се веселити бубњима својим, и излазићеш са збором играчким. 32Опет ћеш садити винограде на брдима Самаријским, садиће виноградари и јешће род. 33Јер ће доћи дан кад ће викати чувари на гори Јефремовој: устаните, да идемо на Сион, ка Господу Богу својему. 34Јер овако вели Господ: пјевајте весело ради Јакова, и подвикујте ради главе народима; јављајте, хвалите и говорите: спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев. 35Ево, ја ћу их довести из земље сјеверне, и сабраћу их с крајева земаљских, и слијепа и хрома, и трудну и породиљу, све заједно, збор велики вратиће се овамо. 36Ићи ће плачући, и с молитвама ћу их довести натраг; водићу их покрај потока правијем путем, на ком се неће спотицати; јер сам отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој. 37Чујте, народи, ријеч Господњу, и јављајте по далеким острвима и реците: који расије Израиља, скупиће га, и чуваће га као пастир стадо своје. 38Јер искупи Господ Јакова, и избави га из руку јачега од њега. 39И доћи ће и пјеваће на висини Сионској, и стећи ће се к добру Господњем, к житу, к вину и к уљу, к јагањцима и теоцима; и душа ће им бити као врт заливен, и неће више тужити. 40Тада ће се веселити дјевојка у колу, и момци и старци заједно, и промијенићу жалост њихову на радост, и утјешићу их, и развеселићу их по жалости њиховој. 41И напитаћу свештеницима душу претилином, и народ ће се мој наситити добра мојега, говори Господ. 42Овако вели Господ: глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за дјецом својом, неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема. 43Овако вели Господ: устави глас свој од плача и очи своје од суза, јер има плата дјелу твојему, говори Господ, и они ће се вратити из земље непријатељске. 44И имаш нада за пошљедак, говори Господ, да ће се вратити синови твоји на међе своје.