1А каке су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таким ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудина и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи Мисирској.
2Учинићу да се потуцају по свијем царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свијем мјестима, куда их разденем.
3И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истријебе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховијем.
4
5Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва година Навуходоносора цара Вавилонскога,
6Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, говорећи:
7Од тринаесте године Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три године, долази ми ријеч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.
8И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха својега да бисте чули.
9И говораху: вратите се сваки са својега пута злога и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека.
10И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате, и не гњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла.
11Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гњевисте дјелом руку својих на своје зло.
12Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи,
13Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, говори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна.
14И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка.
15И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година.
16А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну.
17И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.
18Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим.
19Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овога гњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем,
20Нека пију и смету се и полуде од оштрога мача који ћу ја послати међу њих.
21И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:
22Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,