1Даваше правицу сиромаху и убогоме, и бијаше му добро; није ли то познавати ме? говори Господ.
2Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да прољеваш крв праву и да чиниш насиље и кривду.
3Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудина: неће нарицати за њим: јаох брате мој! или: јаох сестро! неће нарицати за њим: јаох господару! или: јаох славо његова!
4Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата Јерусалимских.
5Изиди на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.
6Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: нећу да слушам; то је пут твој од дјетињства твојега да не слушаш гласа мојега.
7Све ће пастире твоје однијети вјетар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидјети за сву злоћу своју.
8Ти сједиш на Ливану, гнијездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!
9Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудина био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.
10И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке Халдејцима.
11И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, гдје се нијесте родили, и ондје ћете помријети.
12А у земљу у коју ћете жељети да се вратите, нећете се вратити у њу.
13Је ли тај човјек Хонија ништав идол изломљен? је ли суд у ком нема милине? зашто бише истјерани, он и сјеме његово, и бачени у земљу, које не познају?
14О земљо, земљо, земљо! чуј ријеч Господњу.
15Овако вели Господ: запишите да ће тај човјек бити без дјеце и да неће бити срећан до свога вијека; и нико неће бити срећан од сјемена његова, који би сједио на пријестолу Давидову и још владао Јудом.
16
17Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! говори Господ.
18Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дјела ваших, говори Господ.
19И остатак оваца својих ја ћу скупити из свијех земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, гдје ће се наплодити и умножити.
20И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.
21Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.
22У његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.
23Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;
24Него: тако да је жив Господ, који је извео и довео сјеме дома Израиљева из сјеверне земље и из свијех земаља, у које их бијах разагнао. И они ће сједети у својој земљи.
25Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човјек којега је освојило вино, Господа ради и његовијех ради светијех ријечи.
26Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.
27Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.
28Зато ће пут њихов бити као клизавица по тами, гдје ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло године похођења њихова, говори Господ.
29У пророка Самаријских видио сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;
30Али у пророка Јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрјепљују руке зликовцима да се нитко не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.
31Зато овако вели Господ над војскама о тијем пророцима: ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка Јерусалимских изиде оскврњење по свој земљи.
32Овако вели Господ над војскама: не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих.
33Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло.
34Јер ко је стајао у вијећу Господњем, и видио или чуо ријеч његову? ко је пазио на ријеч његову и чуо?
35Ево, вихор Господњи, гњев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.
36Неће се одвратити гњев Господњи докле не учини и изврши што је у срцу наумио; најпослије ћете разумјети то сасвијем.
37Не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.
38Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их с пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех.