1И сјемена би твојега било као пијеска, и порода утробе твоје као зрна његовијех; име се њихово не би затрло ни истријебило испред мене. 2Изидите из Вавилона, бјежите од Халдејаца; гласно пјевајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: избави Господ слугу својега Јакова. 3Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стијене точиће им, јер ће расцијепити камен и потећи ће вода. 4Нема мира безбожницима вели Господ. 5 6Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 7И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сјену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стријелом, и у тулу својем сакри ме. 8И рече ми: ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити. 9А ја рекох: узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мојега. 10А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам му слуга, да му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја. 11И рече ми: мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних видјелом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских. 12Овако вели Господ, избавитељ Израиљев, светац његов, ономе којега презиру, на кога се гади народ, слузи онијех који господаре: цареви ће видјети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је вјеран, ради свеца Израиљева, који те је изабрао. 13Овако вели Господ: у вријеме милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завјет народу да утврдиш земљу и наслиједиш опустјело нашљедство; 14Да кажеш сужњима: изидите; онима који су у мраку: покажите се. Они ће покрај путова пасти, и паша ће им бити по свијем високим мјестима. 15Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора воденијех проводиће их.