1И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах. 2 3Тада ће се пјевати ова пјесма у земљи Јудиној: имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење. 4Отворите врата да уђе народ праведни, који држи вјеру. 5Ко се тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у тебе узда. 6Уздајте се у Господа довијека, јер је Господ Господ вјечна стијена. 7Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах. 8Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољнијех. 9Пут је праведнику прав, ти равниш стазу праведноме. 10И на путу судова твојих, Господе, чекамо те; твоје име и твој спомен жуди душа. 11Душом својом жудим тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим те јутром; јер кад су судови твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној. 12Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње. 13Господе! рука је твоја високо подигнута, а они не виде; видјеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождријети непријатеље твоје. 14Господе! нама ћеш дати мир, јер сва дјела наша ти си нам учинио. 15Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим тебе, али само тобом помињемо име твоје. 16Помријеше, неће оживјети, мртви будући неће устати, јер си их ти походио и истријебио, затро сваки спомен њихов. 17Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске. 18Господе, у невољи тражише те, изливаше покорну молитву кад си их карао. 19Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, таки бијасмо ми пред тобом, Господе! 20Затрудњесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо вјетра, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној. 21Оживјеће мртви твоји, и моје ће мртво тијело устати. Пробудите се, и пјевајте који станујете у праху; јер је твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце. 22Хајде народе мој, уђи у клијети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гњев. 23Јер, гле, Господ излази из мјеста својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крви своје нити ће више покривати побијенијех својих. 24