1Тада рече Господ: како иде слуга мој Исаија го и бос за знак и чудо што ће бити до три године Мисиру и Етиопској,
2Тако ће одвести цар Асирски у ропство Мисирце, и Етиопљане у сужањство, дјецу и старце, голе и босе и голијех задњица, на срамоту Мисирцима.
3И препашће се и посрамиће се од Етиопске, узданице своје, и од Мисира, поноса својега.
4И рећи ће тада који живе на овом острву: гле, то је узданица наша, ка којој притјецасмо за помоћ да се сачувамо од цара Асирскога; како ћемо се избавити?
5
6Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
7Љута утвара јави ми се. Невјерник невјеру чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! свему уздисању учинићу крај.
8Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
9Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
10Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
11Јер овако ми рече Господ: иди, постави стражара да ти јави што види.
12И видје кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
13И повика као лав: господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
14И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његовијех разбише се о земљу.
15Вршају мој, и пшенице гумна мојега! што чух од Господа над војскама, Бога Израиљева, јавих вам.
16Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: стражару! шта би ноћас? стражару! шта би ноћас?
17Стражар рече: доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
18Бреме Арапској. По шумама у Арапској ноћиваћете, путници Дедански!
19Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретите с хљебом бјегунца.
20Јер ће бјежати од мача, од мача голога, од лука запетога и од жестокога боја.
21Јер овако ми рече Господ: за годину, као што је година најамничка, нестаће све славе Кидарске.
22И што остане храбријех стријелаца синова Кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
23