1И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви уједно, и поставиће себи једнога поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан Језраелски. 2 3Реците браћи својој: народе мој; и сестрама својим: помилована. 4Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица својега, и прељубе своје од дојака својих, 5Да је не бих свукао голу и учинио је кака је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља засушена, и уморио је жеђу. 6И нећу се смиловати на дјецу њезину, јер су копилад. 7Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: ићи ћу за милосницима својим који ми дају хљеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје. 8Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих. 9И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: идем да се вратим к првому мужу својему, јер ми бјеше боље онда него сада. 10Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од којега начинише Вала. 11Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде вријеме, и вино своје, кад буде вријеме, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.