1Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без дјеце, да не остане ниједан; и тешко њима кад отступим од њих.
2Јефрем, кад га гледах, бјеше као Тир, посађен на љупку мјесту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје.
3Подај им, Господе; шта ћеш им дати? подај им утробу пометљиву и дојке усахле.
4Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато ондје мрзим на њих; за злоћу дјела њиховијех изагнаћу их из дома својега; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници.
5Ударен би Јефрем; коријен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.
6Одбациће их Бог мој, јер га не слушају, и скитаће се по народима.
7
8Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.
9Срце им је раздијељено, зато су криви; он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.