1Зато овако им вели Господ Господ: ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.
2Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,
3Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце.
4И подигнућу им једнога пастира који ће их пасти, слугу својега Давида; он ће их пасти и биће им пастир.
5А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох.
6И учинићу с њима завјет мирни, истријебићу зле звијери из земље, и они ће живјети у пустињи без страха и спаваће у шумама.
7И благословићу њих и што је око горе моје, и пуштаћу дажд на вријеме; дажди ће благословни бити.
8И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њихова, и избавим их из руку онијех који их заробише.
9И неће више бити плијен народима, и звијери земаљске неће их јести, него ће живјети без страха и нико их неће плашити.
10И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоте од народа.
11И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.
12А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.
13
14Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
15Сине човјечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.
16И реци: овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! и дигнућу руку своју на те, и опустићу те сасвијем.
17Градове ћу твоје опустити, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.
18Што је у тебе вјечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њихову,
19Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.
20И обратићу гору Сир сасвијем у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.
21И напунићу горе њезине побијенијех њезинијех; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свијем потоцима твојим падаће побијени од мача.
22Вјечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.
23Што говориш: ова два народа и ове двије земље моје ће бити, и наслиједићемо их, ако и јест Господ био ондје,
24Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гњеву твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.
25И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: опустјеше, нама су дане да их једемо.
26И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме ријечи своје; чуо сам.
27Овако вели Господ Господ: кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустити.
28Како си се ти веселила нашљедству дома Израиљева што опустје, тако ћу и теби учинити: опустјећеш, горо Сире, и сва земљо Едомска; и познаће се да сам ја Господ.