1Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу својега чуо гдје те псује;
2Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
3Све то огледах мудрошћу и рекох: бићу мудар; али мудрост бјеше далеко од мене.
4Што је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
5Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
6И нађох да је грча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грјешника ће ухватити она.
7Гле, то нађох, вели проповједник, једно према другом, тражећи да разумијем.
8Још тражи душа моја, али не нађох. Човјека једнога у тисући нађох, али жене међу свјема не нађох.
9Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човјека добра; а они траже свакојаке помисли.
10