1
2Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
3Боље је ићи у кућу гдје је жалост него гдје је гозба, јер је ондје крај свакога човјека, и ко је жив, слаже срце своје.
4Боља је жалост него смијех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
5Срце је мудријех људи у кући гдје је жалост, а срце безумнијех у кући гдје је весеље.
6Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша пјесму безумнијех.
7Јер као што прашти трње под лонцем, тако је смијех безумников; и то је таштина.
8Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
9Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљива духа неголи ко је поносита духа.
10Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумнијех.
11Не говори: шта је то, те су пређашњи дани били бољи од овијех? јер не би било мудро да за то питаш.
12Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
13Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тијем што даје живот ономе ко је има.
14Погледај дјело Божије; јер ко може исправити што он искриви?
15У добро вријеме уживај добро, а у зло вријеме гледај, јер је Бог створио једно према другом зато да човјек не зна шта ће бити.
16Свашта видјех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
17Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
18Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро прије времена?
19Добро је да држиш једно а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
20Мудрост кријепи човјека више него десет кнезова који су у граду.