1И почину Језекија код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Манасија син његов. 2 3Дванаест година бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Ефсива. 4И чињаше што је зло пред Господом по гаднијем дјелима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевијех; 5Јер опет начини висине, које бјеше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што бјеше начинио Ахав цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој. 6И начини олтаре у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ћу намјестити име своје; 7Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњега. 8И сина својега проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гњевећи га. 9И постави резан лик шумски који начини у дому, за који бјеше рекао Господ Давиду и Соломуну сину његову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека; 10И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевијем из земље коју дадох оцима њиховијем, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио, и сав закон који им је заповједио мој слуга Мојсије. 11Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех. 12А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи: 13Што учини Манасија цар Јудин та гадна дјела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који прије њега бише, и наведе на гријех и Јуду гаднијем боговима својим; 14Зато овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха. 15Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже Самаријско и мјерила дома Ахавова, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здјела, и избише се па се изврне. 16И оставићу остатак нашљедства својега, и даћу их у руке непријатељима њиховијем да буду плијен и грабеж свијем непријатељима својим. 17Јер чинише што је зло преда мном, и гњевише ме од дана кад изидоше оци њихови из Мисира до данас. 18Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим гријеха својега којим наведе Јуду на гријех да чини што је зло пред Господом. 19А остала дјела Манасијина и све што је чинио, и гријех, којим је гријешио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех? 20И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома својега, у врту Озину; а на његово мјесто зацари се Амон син његов. 21Двадесет и двије године имаше Амон кад поче царовати, и царова двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве. 22Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија отац његов. 23И хођаше свијем путем којим је ходио отац његов, и служаше гаднијем боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се. 24И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим. 25А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његову. 26А народ земаљски поби све који се бијаху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово мјесто Јосију сина његова.