1Јоасу бјеше седам година кад се зацари. 2 3Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје. 4И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај. 5Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. 6И Јоас рече свештеницима: сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац онијех који иду у број, и новац од уцјене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи, 7Нека свештеници узимају, сваки од својега познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому гдје се год нађе да треба оправити. 8Али до године двадесет треће царовања Јоасова свештеници још не оправише што бијаше трошно у дому. 9Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: зашто не оправљате што је трошно у дому? Отселе не узимајте новаца од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому. 10И свештеници присташе да не узимају новаца од народа и да не оправљају што је трошно у дому. 11Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи. 12А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројивши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем. 13Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводјељама и посленицима који оправљаху дом Господњи, 14И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи што бјеше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом. 15Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрнијех за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каких судова златнијех ни сребрнијех; 16Него их даваху онима који бијаху над послом да се оправи за њих дом Господњи. 17И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер вјерно рађаху. 18Новци за пријеступ и новци за гријехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима. 19Тада изиде Азаило цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим. 20А Јоас цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија оци његови цареви Јудини бијаху посветили, и све што сам бјеше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњега и дома царева, и посла Азаилу цару Сирском; и тако отиде од Јерусалима. 21А остала дјела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?