1Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом. 2Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину, 3У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. 4Јер себе не проповиједамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради. 5Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа. 6Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас. 7У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо нада; 8Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо. 9И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже. 10Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему. 11Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама. 12Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: вјеровах, зато говорих; ми вјерујемо, зато и говоримо. 13Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама. 14Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију. 15Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан. 16Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу. 17Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно. 18