1Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа. 2Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу. 3Јер ако онај који долази другога Исуса проповиједа којега ми не проповиједасмо, или другога Духа примите којега не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпљели. 4Јер мислим да ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола. 5Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам. Но у свему смо познати међу вама. 6Или гријех учиних понижујући себи да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповједих. 7Од другијех цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и досадих никоме. 8Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Маћедоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу. 9Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у Ахајскијем крајевима. 10Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А што чиним и чинићу, 11Да отсијечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чим се хвале нашли се као и ми. 12Јер такови лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове. 13И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела свијетла. 14Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по дјелима њиховијем. 15Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја што похвалим. 16А што говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале. 17Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим. 18Јер љубазни примате безумне кад сте сами мудри. 19Јер примате ако вас ко натјера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича. 20На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На што је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан. 21Јесу ли Јевреји? и ја сам; Јесу ли Израиљци? и ја сам? јесу ли семе Авраамово? и ја сам; 22Јесу ли слуге Христове? (не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднио, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога; 23Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац; 24Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској. 25Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом; 26У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи; 27Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве. 28Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим? 29Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити. 30Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен вавијек, зна да не лажем. 31У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избјегох из његовијех руку. 32 33