1Да се нико не смете у овијем невољама; јер сами знате да смо на то одређени.
2Јер кад бијасмо код вас казасмо вам напријед да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.
3Тога ради и је не могући више трпљети послах да познам вјеру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.
4А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу вјеру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видјети, као и ми вас,
5Зато се утјешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вјером;
6Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.
7Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост, којом се радујемо вас ради пред Богом својијем?
8Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вјере ваше.
9А сам Бог и отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
10А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другоме и к свима, као и ми к вама.
11Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и оцем нашијем, за долазак Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовијем. Амин.
12
13Даље, браћо, молимо вас и свјетујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живљети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.