1Да се нико не смете у овијем невољама; јер сами знате да смо на то одређени. 2Јер кад бијасмо код вас казасмо вам напријед да ћемо падати у невоље, које и би, и знате. 3Тога ради и је не могући више трпљети послах да познам вјеру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш. 4А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу вјеру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видјети, као и ми вас, 5Зато се утјешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вјером; 6Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу. 7Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост, којом се радујемо вас ради пред Богом својијем? 8Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вјере ваше. 9А сам Бог и отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама. 10А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другоме и к свима, као и ми к вама. 11Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и оцем нашијем, за долазак Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовијем. Амин. 12 13Даље, браћо, молимо вас и свјетујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живљети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.