1И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три мјесеца. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше. 2 3А Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду и дрва кедровијех и зидара и дрводјеља да му саграде кућу. 4И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа његова Израиља. 5И Давид узе јоште жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери. 6И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав, Натан и Соломун, 7И Јевар и Елисуја и Елфалет, 8И Нога и Нефег и Јафија, 9И Елисама и Велијада и Елифалет. 10А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свијем Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиде пред њих. 11И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској. 12Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: изађи, и даћу их у твоје руке. 13Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их ондје Давид, и рече Давид: продрије Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва мјесто Вал-Ферасим. 14И оставише ондје богове своје; а Давид заповједи, те их спалише огњем. 15А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу. 16И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима. 17И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиди у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску Филистејску.