1А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида сина Јесејева. 2 3И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: ево, ми смо кост твоја и тијело твоје. 4И пређе док Саул бијаше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мојему Израиљу. 5Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид вјеру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што бјеше рекао Господ преко Самуила. 6Потом отиде Давид са свијем Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер ондје бијаху Јевусеји, који живљаху у оној земљи. 7И рекоше Јевушани Давиду: нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. 8Јер Давид рече: ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав син Серујин изиде први, и поста кнез. 9Послије сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов. 10И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града. 11И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама бјеше с њим. 12А ово су поглавице међу јунацима Давидовијем, који јуначки радише уза њ за царство његово са свијем Израиљем да буде цар над Израиљем по ријечи Господњој; 13И ово је број јунака Давидовијех: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их уједанпут. 14А за њим Елеазар син Додов Ахошанин, он бијаше један од три јунака. 15Он бијаше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и ондје бијаше њива пуна јечма, и народ побјеже од Филистеја, 16А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико. 17И та три прва између тридесет сидоше ка стијени к Давиду у пећину Одаламску, кад војска Филистејска стајаше у околу у долини Рафајској. 18А Давид бијаше онда у граду, а стража Филистејска бијаше тада у Витлејему. 19И Давид зажеље и рече: ко би ми донио воде да пијем из студенца Витлејемскога што је код врата? 20Тада та тројица продријеше кроз око Филистејски, и захватише воде из студенца Витлејемскога који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хтје пити, него је изли Господу. 21И рече: не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тијех људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака. 22И Ависај брат Јоавов бјеше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом; 23Међу тројицом бјеше славнији од друге двојице и бјеше им поглавица; али оне тројице не стиже. 24Венаја син Јодајев, син човјека јунака из Кавсеила, који учини велика дјела, он погуби два јунака Моавска, и сишав уби лава у јами кад бјеше снијег. 25Он уби и некога Мисирца висока пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиде на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовијем копљем. 26То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. 27Бјеше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим. 28Јунаци између војника бијаху: Асаило брат Јоавов, Елханан син Додов из Витлејема, 29Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин, 30Ира син Икисов из Текоје, Авијезер из Анатота, 31Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха, 32Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата, 33Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона, 34Урај од потока Гаских, Авило из Арвата, 35Азмавет из Варума, Елијава из Салвона, 36Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин, 37Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров, 38Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона, 39Есро Кармилац, Нарав син Есвајев, 40Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев, 41Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујину, 42Ира Јетранин, Гарив Јетранин, 43Урија Хетејин, Завад син Алајев, 44Адина син Сизин од синова Рувимовијех, поглавар синова Рувимовијех, и тридесет с њим, 45Анан син Машин, и Јосафат из Митне, 46Озија из Астерота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина, 47Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,