1А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест. 2Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље. 3Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими. 4Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га. 5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао. 6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога. 7Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи. 8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо. 9Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима. 10А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа. 11Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога. 12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе. 13Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни. 14Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано. 15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре. 16Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро. 17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме. 18Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима. 19Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог. 20Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем. 21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби. 22Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро. 23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.