1Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова. 2Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих? 3Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве. 4Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће, 5Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику. 6Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца; 7Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке. 8Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти. 9Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме. 10Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер. 11Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати. 12Чини му добро, а не зло, свега века свог. 13Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим. 14Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју. 15Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим. 16Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград. 17Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје. 18Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак. 19Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено. 20Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме. 21Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине. 22Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је 23Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским. 24Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу. 25Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде. 26Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. 27Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе. 28Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је; 29Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све. 30Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу. 31Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.