1И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. 2И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ. 3А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи. 4И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. 5Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје. 6И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну. 7Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом. 8Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија? 9И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде. 10И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава. 11Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо. 12Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје. 13И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је. 14А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена. 15Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена. 16