1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: 2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу. 3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје? 4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре. 5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи; 6Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје. 7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи: 8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене. 9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским. 10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите. 11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека. 12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се? 13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се. 14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти. 15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову. 16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни? 17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље? 18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека. 19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога. 20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека. 21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. 22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво. 23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама. 24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог. 25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми! 26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима. 27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара. 28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа. 29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде. 30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их, 31Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог. 32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу. 33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ? 34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице. 35И заповеди народу да поседају по земљи. 36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу. 37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних. 38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце. 39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.