1Ово вам казах да се не саблазните. 2Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини. 3И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. 4Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама. 5А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш? 6Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше. 7Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама. 8И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд; 9За грех, дакле, што не верују мене; 10А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети; 11А за суд што је кнез овог света осуђен. 12Још вам много имам казати; али сад не можете носити. 13А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред. 14Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам: 15Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам. 16Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу. 17А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу? 18Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори. 19А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети? 20Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. 21Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет. 22Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас; 23И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам. 24Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена. 25Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца. 26У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас; 27Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох. 28Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу. 29Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш. 30Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао. 31Исус им одговори: Зар сад верујете? 32Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном. 33Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.