1И Јов настави беседу своју и рече: 2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју, 3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим, 4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре. 5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте. 6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив. 7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик. 8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову? 9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља? 10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време? 11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим. 12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари? 13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег. 14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба. 15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати. 16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата, 17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени. 18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар. 19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити. 20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја. 21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог. 22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове. 23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.