1А Елифас Теманац одговори и рече: 2Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар. 3Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане? 4Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји? 5Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја? 6Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих. 7Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба. 8Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој. 9Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си. 10Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада. 11И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те. 12Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо. 13Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити? 14Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском. 15Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници, 16Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом? 17Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући? 18А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене. 19Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се. 20Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ. 21Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро. 22Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом. 23Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње, 24Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока. 25И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја. 26Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје. 27Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш. 28Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело. 29Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију. 30Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.