1А Јов одговори и рече: 2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима? 3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме? 4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене. 5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом, 6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене. 7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда. 8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак. 9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје. 10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје. 11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје. 12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог. 13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене. 14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме. 15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим. 16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим. 17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје. 18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме. 19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници. 20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих. 21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене. 22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите? 23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу! 24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале! 25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом. 26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога. 27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени. 28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени. 29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.