1А Јов одговори и рече: 2Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост. 3И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога? 4На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри. 5Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне. 6Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке. 7Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти. 8Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити. 9Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила? 10Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег. 11Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело? 12У старца је мудрост, и у дугом веку разум. 13У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум. 14Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити. 15Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу. 16У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара. 17Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује. 18Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова. 19Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке. 20Он узима беседу речитима, и старцима узима разум. 21Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке. 22Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни. 23Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира. 24Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута, 25Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.