1И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи: 2Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста. 3Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом. 4Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом. 5Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим. 6За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима. 7Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу. 8Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу? 9Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа. 10Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте. 11Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата. 12Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов. 13Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима. 14Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари. 15И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли. 16Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли. 17Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста? 18Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу. 19Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише. 20С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару. 21Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно. 22Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових. 23Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима. 24Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена. 25Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку. 26Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи. 27Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав. 28С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових? 29Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи: 30Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише. 31Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.