1Има зло које видех под сунцем и често је међу људима: 2Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло. 3Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега. 4Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено; 5Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај. 6И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место? 7Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова. 8Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима? 9Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу. 10Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе. 11Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку? 12Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?