1И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару. 2И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се. 3А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа. 4И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим. 5А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу. 6И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама. 7А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан. 8А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега. 9И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху. 10Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав; 11И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца. 12И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим. 13А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса. 14А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде. 15А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим. 16А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали. 17И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно. 18А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине. 19И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом. 20А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон. 21А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке. 22Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао. 23Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу; 24Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему. 25А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства. 26Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих. 27А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ. 28Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово. 29Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву. 30И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата. 31А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим. 32А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла. 33А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио. 34А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор. 35А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа. 36Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га. 37А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки? 38Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука? 39А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу. 40А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи: