1А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим: 2Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику. 3Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем; 4И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда. 5Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте. 6А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком. 7Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту. 8Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут. 9За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше; 10Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен. 11А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја, 12Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење. 13И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској. 14А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему. 15А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата! 16Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом; 17И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака. 18И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом. 19Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже. 20И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег. 21Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем. 22То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. 23Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим. 24Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема, 25Сама Арођанин, Елика Арођанин. 26Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин, 27Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин, 28Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин, 29Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, 30Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса. 31Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин, 32Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових, 33Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин, 34Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина. 35Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин, 36Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада, 37Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином, 38Ира Јетранин, Гарив Јетранин, 39Урија Хетејин; свега тридесет и седам.